propali pisnik...

srijeda, 14.02.2007.

my eyes are closed

I`m sitting here and
here spirit is with me
I`ll never forget
advice she gave me

She said: When you are sad
And when it`s hard for you
Just close your eyes
And everything will be fine

And you know what
It`s realy true
And you know what
It`s realy true

When I`m sad
My eyes are closed
And I feel better

Unfortunately she did it a lot
And now her eyes are closed

I am here next to her grave
And my eyes are closed
And she is with me
I feel better, couse she is with me

14.02.2007. u 23:19 • 1 Komentara • Print • #

utorak, 13.02.2007.

mali buco

da, da danas san sreo maloga bucu.kada ga se god sitin onako bezveze u mislima mi se prikaže mali debeljuškasti dječak cili izmazan oko usta od čokolade i kako u ruci drži sendvić sa šunkom i majonezom. komičan je bio mali buco. kad se god igra sa drugon dicon u ulici uvik bi zaostaja za njima. u školi su ga uvik zajebavali, no on bi se samo nasmija i okrenia glavu. nikakvi pjesmuljci tipa DEBELI, DEBELI PUCAJU TI TREGERI ga nisu pogađali. on nije bija dite koje bi plakalo i držalo se mamine skute, niti je bio jedan od onih koji bi reka: zvat ću ti ja mog tatu pa ćeš ti vidit; na čemu san mu poprilično zavidio i na neki način san mu see zbog toga divio.
uglavnom, mali buca sada više nije mali a nije niti buco. mali buco sada je izrasta u jednog poprilično elegantnog momka.
tako nas dvoje čakulali onako bezveze i ja spomenija kako više nema onog malog buce na šta se on samo nasmiješio. onda san onako iz sprda zapjevušia DEBELI, DEBELI PUCAJU TI TREGERI. i tada nisan moga virovat mali buco se zacrvenija. bilo mi je stvarno neugodno.
tek onda san shvatia da je njega to zaista pogađalo kada je bija pravi mali buco.
sada, sada mu još više zavidin, jer čovjek treba biti snažan da bi se samo nasmijao kad bi ga netko povridija; a mali buco je tu snagu imao dok je još bia dite.

13.02.2007. u 17:43 • 4 Komentara • Print • #

ponedjeljak, 12.02.2007.

ko bi ikad reka

ležali smo na smeđoj dekici sa nekim narančastim cjetićima. odnekud se prema nama valjao sumrak, zna san da je to taj trenutak, jednostavno to je to.
dok smo se dodirivali počeo sam joj lagano otkopčavati košulju. sve je nekako išlo s tvojim tokom. kad sam joj upotpunosti skinio košulju( u čemu je i ona pripomogla) ona je lagano krenula na skidanje mog kajiša i otkopčavanje gaća. mislim to mi je bilo pomalo neugodno ali eto prilagodio san se. dok je ona to radila moja ruka je se našla ispod njenog grudnjaka, kad san tek provukao ruku osjetio san da je malo trznula ali je ona nastavila s otkopčvanjem mojih gaća pa sam i ja onda nastavio sa mojom zločestom rukom. prođe tako 5 minuti našeg skidanja. i ja i ona totalno u žaru igre. i konačno lagano joj skidam gačice sve super ona skine moje. i ona kaže oću li ti ga popušit.
nisan moga virovat mislim kužim to je užitak i sve. ali jednostavno to je odvratno kako ću ja nju poljubit kad zan da mi je pušila kurac. odjednom sva strast s moje strane je spala. pa jebate t.k. mi je se baš sviđal cura je bila odlična lipa, duhovita i što je najvažnije inteligentna. to je to ljudi te nekad jednostavno iznenade. ja san joj odgovorio da mi ga neće pušit ona je pitala zašto. to me je još više ukomiralo. zatim je nastavila s maženjem. ja san jednostavo prestao i počeo se oblačit. čoviče jednostavno ne mogu virovat i sad kad se sitim još mi nije jasno.

12.02.2007. u 15:15 • 5 Komentara • Print • #

nedjelja, 11.02.2007.

život je ugrabio joku

počeh se spremat za posao kad ono zazvoni telefon. nekako kao da sam to mogao i očekivati zvao je moj prijatelj matić da mi javi da je joke umra. tako ti je to rekao mi je. u meni kao da se nešto čudno dogodilo, ka da je jedan dio mene nestao. ma s kin ću ja sad bacit na karte ako ne sa jokom. vijest o njegovoj smti me nije iznenadila jer znao sam da mu se rak metastazirao ali nisam mogao virovat da će se to dogodit tako brzo. u jednom trenutku san se sitija kad smo skupa išli vanka u i sad mi u ovom nekom klubu i on meni namistia ovu jednu žensku a on tu večer osta sam. takav van je bia moj prika joke prika kojeg sada nima. sad mi je ža šta nisam otiša prošlu nedilju kod njega da bacimo na trešetu ili briškulu. da san doša prošlu nedilju igrali bi nas dvoje na trešetu jer on više voli trešetu tj. on je više volio trešetu.

***
evo ja i matić igramo na karte ali na briškulu, na trešetu više ne ćemo igrat bar ne ja. trešetu ću igrat sa svojim jokom kad se sretnemo nas dvoje. prošla su već dva miseca od kad je joke otiša s ovog svita ali znate šta za mene on još nije iša ća on je još tu kraj mene. dovoljno je samo da zatvorim oči i on je tu. neznam zažto nas život grabi ali znam da nas grabi jako brzo, bar je ugrabia joku. ko zna možda sutra ugrabi mene ili tebe zato ja sad iden iskoristit ovo malo vrimena iden na piće a možda skoknem do groblja pa da ja i joke bacimo na trešetu.

11.02.2007. u 15:12 • 0 Komentara • Print • #

petak, 09.02.2007.

evo me krećem

evo me!ponovo se dajem u pisanje bloga ali ovaj put anonimno, nekako sve je to izgubilo onu svoju početničku čar kad nije bilo ko i danas milijun i jedan blog na ovoj domeni. sad je blog postao neko preseravanje a rijetki su oni koji ga održavaju već par godina. i ja kao stari korisnik ove stranice ali ujedno i kao mlada osoba krećem opet u ovu avanturu. naravno na mojim postovima vjerojatno neće bit dvista komentara kao što je to kod danijele dvornik ali to mi i nije toliko bitno. bitno mi je da na neki moj budući post naleti netko kome će moja pjesma ili pripovjetka zaista značiti i netko kome će ona pomoći da shvati neke stvari. da shvati da je bio u pravu ili da je bio u krivu i da se mora ispričati. nadam se da će pomoći nekome da dokuči da upravo voli tu osobu koja mu je blizu ali je ne vidi.

vaš propali pjesnik

09.02.2007. u 21:54 • 2 Komentara • Print • #

<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

	veljača, 2007
P	U	S	Č	P	S	N
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28